Ako bi razgovarali sa bilo kojim Montesorijancem veoma brzo bi reči “osetljivi preriodi” i “faze razvoja” pogodne za rano učenje bili tema razgovora. Koji su to periodi i zašto su tako bitni i kao što su i prepoznatljivi učenici ove škole.
Meri Elen Maunc, kao glavni učitelj i osnivač “Age of Montessori” navodi “Osetljivi period je goreći požar interesovanja za nešto u kome dete stiče novu specifičnu veštinu” , ili laički rečeno – osetljivi periodi su razvojni periodi mogućnosti tokom kojih deca imaju posebno snažan interes za određeni koncept ili veštinu.
Za vreme ovih osetljivih perioda deca prirodno upijaju “kao sunđeri” i smatra se da će svako dete proći kroz ove osetljive periode i faze razvoja u otprilike istom uzrastu. Kada su ovi osetljivi periodi i šta bi u njima trebalo očekivati biće tema ovog članka.
Montesori podela osetljivih perioda i faze razvoja kod dece
Montesori pedagogija svoju nauku zasniva na tzv. periodima (osetljivim) razvoja. Montesorijevci smatraju da dete prolazi kroz šest faza razvoja od rođenja do (stabilne celokupne ličnosti) 24. godine života.
Mogorika, kontrola emocija i matematički obrasci (od rođenja)
Ova tri osetljiva perioda su karaktristična jer svi počinju rođenjem. Iako je novorođenče ograničeno kotrolom pokreta, veoma brzo savladavaju grubu kao i finu motoriku pokreta. Gosođa Montesori je jednom izjavila: “Ruke su instrumenti čovekove inteligencije”.
Deca uče kroz mimiku i gestikulaciju pokreta, a tako razvijaju i kognitivne sposobnosti paralelno. Slaganjem, vraćanjem na mesto, sortiranjem ili samo igrom sa predmetima učimo decu matematičkim obrascima veoma rano. Emocionalnu kontrolu deca uče takođe od rođenja uz pomoć roditelja, koji kroz bebine pokušaje da komunicira i roditeljsku reakciju na bebine pokušaje gradi osnovu emotivnog razvoja i kontrole.
Potreba za redom (od 6 meseci do 3 godine)
Veoma mala deca imaju urođenu duboku psihološku potrebu za redom. Negativnu emociju možete videti kao ishod kod neke neposlušne dece kao napad besa, koji je zaravo samo reakcija narušenog osećaja reda deteta, koje nije uspelo da je artikuliše ili verbalizuje.
Interesovanje za male predmete i rečnik (oko 1. godine)
Deca u ovom uzrastu doživljavaju intenzivan osetljiv period koji je osnova za čitanje i pisanje a na kraju dovodi do razvoja fine motoričke kontrole.
Dr. Arnold Šabel o tome kako deca uče rečnik, izjavio je: “Bez melodramatike, mislim da bi bilo važno reći roditeljima da učestvuju u fizičkom razvoju mozga svoje dece u tačnom stepenu u kojem komuniciraju sa njima.”.
Jezička interakcija je zapravo izgradnja tkiva u njihovom mozgu. Jezički centri mozga jednostavno nisu u stanju da dostignu punu zrelost bez dovoljno stimulacije.
Period osetljiv na senzacije i oblike, slova i zvukove (oko 2 i po godine) i čitanje i pisanje (od 4 i po do 5 godina)
Deca lakše i efikasnije uče kroz rad, interakciju, praktično, na dodir i uz fizički osećaj, nego samo gledajući ili slušajući nekog kako predaje.
Interesovaje i posebna osetljivost za oblike slova i zvukove javlja se od 2,5 do 5 godina. U tom periodu decu privlače aktivnosti kao što su praćenje teksturiranih slova prstima i povezivanje zvuka slova sa njegovim oblikom. Čitanje i pisanje koje se tek javlja između 4. i 5. godine je svakako rezultati ovog posebnog interesovanja.
Muzika (od 3. godine)
U periodu oko treće godine, deca doživljavaju osetljiv period za učenje ritma, visine tona, melodije itd. Tada bi bilo neophodno da je muzika u bilo kom obliku deo detetove svakodnevnice. Muzika razvija posebne delove mozga, što potpomaže akademski, društveni i emocionalni procvat ličnosti.
Razum, mišljenje, mašta (od 6 do 12 godina)
Od predškolske ustanove pa do dvanaeste godine vaše dete je razumni istraživač. U ovom periodu dominira korišćenje razuma, mašte i apstraktnog mišljenja. Deca imaju potrebu za pripadanjem u grupi, koja se bazira na osnovu zajedničkih interesovanja. Dete isto tako ima potrebu da se ističe izvan poznatog okruženja, što je u ovom periodu škola i kuća.
Moral i etika i socijalna prihvatljivost (od 12. do 18. godine)
U periodu nakon 12. godine pažnja i intersovanje deteta je usmerana na pitanja morala, etike, duhovnosti kao i istraživanje socijalnih konstrukata tako i prirode.
Specijalizovani osetljivi period (od 18. do 24. godine)
Poslednji period razvoja prema Montesori pedagogiji je kada dete postaje tzv. speijalizovani istraživač. U ovom periodu se primamo za karijeru, za aktivno učešće u razvoju društva i težmo ka ekonomskoj samostalnosti.
I kako je govorila doktorka Montesori: „Detinjstvo tako prelazi iz osvajanja u osvajanje u stalnom ritmu koji čini njegovu radost i sreću.” tako se i nadamo da će i vaša deca radosno i srećno rasti u ritmu muzike koju sami izaberu, kao i da će vama biti malo lakše da se nosite kroz njihove faze razvoja nakon čitanja ovog članka.