Marija Montesori bila je italijanski lekar, edukator i inovator, cenjena po svojoj obrazovnoj metodi koja se zasniva na načinu na koji deca uče prirodno. Otvorila je prvu Montesori školu – Casa dei Bambini, ili Dečju kuću u Rimu 6. januara 1907. Nakon toga je putovala svetom i opširno pisala o svom pristupu obrazovanju, privlačeći mnoge poklonike. Sada postoje hiljade Montesori škola u zemljama širom sveta. U nastavku teksta, možete pročitati sve o rođenju ove edukativne prakse, kao i to koji su to tačno osnovni elementi Montesori metoda obrazovanja.

Nastanak Montesori metoda

Marijina rana medicinska praksa bila je fokusirana na psihijatriju. Kasnije je razvila interesovanje za obrazovanje, pohađala časove pedagogije i udubljivala se u teoriju obrazovanja. Studije su je navele da sagleda i dovede u pitanje preovlađujuće metode podučavanja dece sa intelektualnim i razvojnim smetnjama.

Prilika da poboljša ove metode došla je 1900. godine, kada je imenovana za kodirektora novog instituta za obuku nastavnika specijalnog obrazovanja. Marija je pristupila zadatku naučno, pažljivo posmatrajući i eksperimentišući kako bi saznala koje nastavne metode su najbolje funkcionisale. Mnoga deca su ostvarila neočekivane uspehe, a program je proglašen uspešnim.

Godine 1907. Marija je prihvatila izazov da otvori celodnevni centar za brigu o deci u San Lorencu, siromašnoj gradskoj četvrti u Rimu. Učenici su bili mladi u nepovoljnoj poziciji, uzrasta od 3 do 7 godina, koji su bili prepušteni sami sebi dok su njihovi roditelji odlazili na posao. Ovaj centar, prvi te vrste u zemlji, i visokokvalitetno okruženje za učenje, postao je prva Casa dei Bambini.

Deca su u početku bila neposlušna, ali su ubrzo pokazala veliko interesovanje za rad sa zagonetkama, učenje pripremanja obroka i manipulaciju materijalima za učenje koje je Marija osmislila. Posmatrala je kako deca upijaju znanje iz svog okruženja, u suštini, učeći sama sebe.

Koristeći naučna zapažanja i iskustvo stečeno tokom svog ranijeg rada sa malom decom, Marija je dizajnirala materijale za učenje i okruženje u učionici koje je podstaklo prirodnu želju dece za učenjem i omogućilo im slobodu da biraju sopstvene materijale – kako su i nastali osnovni elementi Montesori metoda.

Na iznenađenje mnogih, deca u Marijinim programima su napredovala, pokazujući koncentraciju, pažnju i spontanu samodisciplinu.

Osnovni elementi Montesori metoda

Najznačajniji elementi Montesori metoda su nastavna sredstva, odnosno materijale koje deca koriste tokom boravka u vrtiću. 

U centru Montesori pedagogije je dete, kao i njegove potrebe, dok su osnovni elementi Montesori metoda pripremljena sredina, posebno izrađeni didaktički, odnosno nastavni materijali i obučeni vaspitač. 

Marija Montesori je naglašavala da okruženje, odnosno sredina u kojoj se radi, mora da bude dobro uređena. Da se dete oseti slobodno i sigurno, i da ne postoje nikakve prepreke za nesmetani razvoj aktivnosti. 

Ambijent u vrtiću ili školi mora u potpunosti da odgovara potrebama dece. Zato su učionice većinom dobro osvetljene, tople, prijatne, udobne, pune slika, knjiga i materijala. 

Primerena okolina mora da nudi sve što je detetu potrebno za fizički, umni i duševni razvoj.

Osnovni elementi Montesori metoda – unapred pažljivo pripremljena sredina

Poseban ambijent se mora organizovati u Dečjim kućama, a takav ambijent obezbeđuje slobodnu, opuštenu ali i organizovanu edukativnu aktivnost dece. Okolina, koja je prilagođena detetu i nudi sve što mu je potrebno za fizički, umni i duševni razvoj, igra ključnu ulogu u daljem dečjem razvoju. Marija Montesori je postavila izuzetno stroga merila pripremanja sredine.

U Montesori školama, grupe dece različitog uzrasta omogućavaju mlađoj deci da uče od starije dece i doživljavaju nove izazove kroz posmatranje. Starija deca jačaju svoje učenje tako što podučavaju koncepte koje su već savladali, dok razvijaju veštine predvođenja i služe kao uzori. 

Pošto je rad svakog učenika individualan, deca napreduju sopstvenim tempom. Postoji saradnja pre nego takmičenje između uzrasta. Ovakva organizacija odražava stvarni svet, u kome pojedinci rade i druže se sa ljudima svih uzrasta i karaktera.

U Montesori učionici, učenici rade zajedno u grupama mešovitih uzrasta specifičnih za razvojne faze na kojima je zasnovano Montesori obrazovanje. Neke škole mogu izmeniti ove starosne grupe iz razloga kao što su državni propisi.

Osnovni elementi Montesori metoda – posebno izrađeni didaktički materijali

Omogućavaju deci da vežbaju na njima i sama uče. Montesori materijal je standardizovan, izrađen je od prirodnih materijala i dolazi iz prirode i realnog okruženja. 

Osobine materijala su dostupnost detetu i podsticanje deteta na rad. Materijal mora biti organizovan tako da kroz upotrebu omogući da dete uoči greške u radu. Prilagođen je potrebama i sposobnostima deteta, a jedan materijal izlaže samo jedan problem. Sitematizovan je od jednostavnijeg ka kompleksnijem, od konkretnog prema apstraktnom, uvek se nalazi na istom mestu, složen istim redosledom.

Materijali prate logičku, razvojno odgovarajuću progresiju koja omogućava detetu da razvije apstraktno razumevanje koncepta.

Uloga Montesori vaspitača

Montesori vaspitač znatno je drugačiji od vaspitača iz tradicionalne škole.  Imaju sasvim posebnu ulogu organizatora i vodiča, nekoga ko diskretno i nenametljivo pomaže deci. On je kreator okruženja, demonstrator, model ponašanja i posmatrač pojedinačnog dečijeg razvoja. Montesori vaspitač vodi indirektno – osigurava boravak deteta u sigurnom i pozitivnom okruženju pripremajući sredinu, nabavljajući materijale i stvarajući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. Treba da zna da dopusti detetu da samo gradi svoju ličnost, nalazi svoj sopstveni ritam, samo odlučuje i postaje nezavisno.

Cilj Montesori metoda je negovati dečju individualnost, indirektno podsticati interes za različite sfere, a učenje pretvoriti u igru. Deca ne dobijaju pohvalu za dostignute rezultate, već se podstiče unutrašnje zadovoljstvo postignutim. 

Montesori nastavnik sa odgovarajućom akreditacijom razume važnost omogućavanja deci da se prirodno razvijaju. Nastavnik posmatra decu u određenom uzrastu i uvodi ih u izazovne i razvojno odgovarajuće lekcije i materijale na osnovu zapažanja jedinstvenih interesovanja, sposobnosti i socijalnog, emotivnog, kognitivnog i fizičkog razvoja svakog deteta.

Obučeni Montesori učitelj je dobro upućen ne samo u Montesori teoriju i filozofiju, već i u tačnu i odgovarajuću upotrebu Montesori materijala. On bi trebalo da poseduje veštine posmatranja i da svoje učenike vodi i zadaje im izazove. Takođe bi trebalo da poseduje i čvrstu osnovu u ljudskom rastu i razvoju, i veštine liderstva neophodne za održavanje okruženja koje neguje i fizički i psihološki podržava učenje.

Da bi stekli ove jedinstvene veštine, neophodno je da Montesori nastavnici prođu obuku u uzrastu na kojem predaju. AMS priznaje Montesori nastavne akreditacije koje je izdao AMS, Udruženje Montessori Internationale (AMI) ili bilo koji drugi Montesori program za obrazovanje nastavnika koji je akreditovan od strane Montessori saveta za akreditaciju za obrazovanje nastavnika.