Rađanje deteta je blaženstvo u kojem uživa svaki roditelj, ali svi čekaju onu prvu reč. U samom iščekivanju prve reči takođe se roditeljima skreće pažnja da je veoma bitno da dete ispuni i sve predfaze neophodne za artikulaciju smislenog, a ne samo uopšteno podsticanje govora.
Faze razvoja govora i jezika
Periodom razvoja govora i jezika kod deteta se smatra period od prvog plača po rođenju, pa do 6 godine, sa podelama na sledeće faze:
- Faza gukanja – od rođenja do 6. meseca – dete u ovom periodu ispoljava svoje zadovoljstvo ili negativno reaguje na stanja i potrebe (mokaro je, žedno… ), dok između drugog i četvrtog meseca možete početi da čujete vokale
- Faza brbljanja – od 6. meseca do 9. meseca – U ovoj fazi već su postojani vokali A, E , I ,O, U i konsonanti K, G, B, T, P, D, M, N, i slažu se slogovi. U ovom periodu takođe beba razume najjednostavnija obraćanja.
- Faza progovaranja – nakon 9. meseca do 18. meseci.
- Faza govora – od 18. meseca do 3. godine – ovaj period nazivamo periodom “eksplozije reči” i bogaćenja rečnika – kao papagaji svaku reč novu koju čuju pokušavaju da ponove i na taj način i usađuju nove reči dok prave i mentalnu sliku objekta o kome je reč.
- Faza izražavanja – od 2 i po godine do 3 i po godine – ovo je period učenja pravilnog usmenog izražavanja (gramatika).
- Faza pitanja i učenja termina – od 3. godine do 6. godine – period u kome dete upija kao sunđer, usvaja fraze ali najviše postavlja pitanja kao što su – Zašto? Kako? Zbog čega? U ovom periodu takođe postoje dva perioda osetljivosti – za pisanje i čitanje. Pisanje, kao fina motorička veština, nastupa prva. Naučnici smatraju da je to od 3 i po do 4 i po godine starosti, dok bi period osetljivosti za čitanje bio od 4 i po do 5 i po godina.
Sada kada su nam jasni periodi i faze u govornom jezičnom razvoju deteta, možemo i da se pozabavimo praktičnim načinima kako da određenu fazu ili problem olakšamo detetu i kako bi obogatili rečnik vašeg deteta ili obavili podsticanje govora.
Način obraćanja detetu
Kao objekat detetove identifikacije – sami roditelji su primer. Ako ne i ogledalo, detetovog vokabulara i načina govora. Umesto bebanja, smejanja, cike – pokušajte sa detetom da razgovarate jasno i razgovetno. Tako vas neće samo bolje razumeti već će i pravilno usvojiti i naučiti izrečeno. A kasnije i ponavljati kako je naučeno. Deca se često uozbilje i shvataju to kao da su “veliki ljudi” pa i održavaju koncentraciju i vode računa da što manje prave greške kao bi se dokazali – što nama igra ulogu kao vežba za podsticanje govora.
Kontakt očima
Potrudite se da kada razgovarate sa detetom da u tom momentu gledate dete u oči. Ovo znači da ne radite ni jednu drugu stvar i održavate ili kontrolišete detetovu pažnju i reakcije tokom razgovora. Takođe učite dete poštovanju i značajnosti iste. U nekim državama smatra nepoštovanjem i uvredom kada sa osoba tokom razgovora ne gleda sagovornika u oči.
Pevanje
Pevajte detetu poznate pesmice, ne samo da će dete dobiti pozitivnu emotivnu asocijaciju nego podstiče govor deteta kao i memoriju. Pored toga što će ako ništa drugo za početak da hvata ritam, huhce ili proba na svoj način da imitira je odlična vežba za podsticanje govora.
Vizuelni objekti
Za podsticanje govora je veoma bitno da dete vidi objekat koji treba da nazove. Ovim predstava mentalne slike u glavi postaje lakša za vizualizaciju, pa samim tim i lakša za usvajanje i učenje. To mogu biti slike, predmeti, osobe. Deci sa jezičkom nezrelošću vizuelni objekat je izuzetno vredan alat. Ovaj metod se često primenjuje za podsticanje govora kod dece sa jezičkom nezrelošču kao i sa decom bez poteškoća.
Imenovanje stvari
Dok ste u detetovom vidokrugu stvorite naviku da stvari koje ono koristi ili koje nosi ili sa kojima se igra da imenujete kada ih držite ili koristite. Na taj način će dete brže i lakše stvoriti sliku u glavi objekta koji nazivamo izgovaranom rečju i vremenom i naučiti da prepozna, izgovori pa i zatraži.
Onomatopeje
Suprotnom psihologijom možemo takođe doći do istog rezultata. Podsticanje govora kao i brže savladavanje reči i lakše stvaranje mentalnih asocijacija sa rečju kojom nešto nazivamo. Zato se savetuje kada detetu pokazujete sliku automobila da govorite “brrrm brrrm” ili da kad pokazujete na kravu, psa, mačku da oponašate njihove zvukove “muuuu”, “av! Av!”, “mjaauuu”.
Razgovarajte sa detetom iako ono još ne govori
Naučnici smatraju da beba u stomaku čuje i čak da može da prepoznaje osobe po boji tona. Takođe se smtra da što više pričate u blizini ili sa vašim detetom, o čemu god samo da je komunikacija redovna, da su veće šanse da će želeti i ono vama nešto da kaže ili da vas pita ili traži.