Montesori metod postaje sve popularniji pristup vaspitanju dece u svetu zbog svoje efikasnosti i odličnih rezultata koje daje. Marija Montesori spada u malobrojne pedagoge koji su tokom dvadesetog veka napravili pomak u tome kako pristupamo odgajanju dece. Ova Italijanka, poznata je po osmišljavanju kratkih, mudrih i lako pamtljivih pravila za uspešno vaspitanje koja svakom roditelju i vaspitaču mogu pomoći da odgaji srećno i samouvereno dete.
Biti roditelj je veliki i važan zadatak, naročito danas kada su deca izložena najrazličitijim uticajima sa svih strana. Ideje Marije Montesori usmerene roditeljima i njihovom pristupu u odgajanju dece vode se time da su sva deca za vaspitanje prema Montesori metodu, ali ne i svi roditelji.
Naime, roditelji koji ne poštuju interes deteta, koji za svoju decu sve unapred isplaniraju, a neki i odrade, koji ne dopuštaju da se dete samo, uz njihovu pomoć razvije, ti roditelji poništavaju osnovna načela Montesori pedagogije i nisu za put koji prati Montesori pravila vaspitanja.
Vaspitanje i obrazovanje pomoću Montesori metoda ne mora biti ograničeno samo na učionicu. Ovih deset pravila za uspešno vaspitanje možete uključiti i u svoj život.
Deset Montesori pravila za uspešno vaspitanje dece
Učenje uz pomoć ličnog iskustva
Deca u Montesori školama uče radeći sa posebno dizajniranim materijalima. Umesto da pamte matematičke činjenice, oni počinju sa brojanjem i dodavanjem konkretnih materijala. Koristeći male predmete i set drvenih slova poznatih kao pokretna abeceda, uče da čitaju i pišu. Marija Montesori primetila je da bi deca trebalo da se kreću i uče kroz iskustva, a ne kroz sedenje i slušanje nastavnika.
Rad u grupama mešovitog uzrasta
Montesori učionice obuhvataju različite uzraste i mešovite nivoe veština. Generalno su podeljene u trogodišnje grupe (na primer: tri do šest godina, šest do devet godina). Podstiče se vršnjačko učenje, zato što mališani uče posmatrajući svoje starije prijatelje, a starija deca učvršćuju svoje znanje i stiču vredne liderske veštine kroz pružanje lekcija mlađoj deci. Dok su Montesori škole najčešće za mlađu decu, postoje i Montesori srednje škole.
Neprekidni periodi rada
Sve autentične Montesori škole imaju duge, neprekidne radne periode. Uglavnom su to dva do tri sata, sata u zavisnosti od uzrasta. Umesto da imaju trideset minuta za matematiku, a zatim trideset minuta za jezik, deca imaju dug jutarnji i popodnevni rad u jednoj učionici koja uključuje sve predmete. Ovaj dugi vremenski period omogućava deci da se posvećeno bave materijalima i dostignu intenzivnu koncentraciju i fokus na jednu temu. Na ovaj način, deca se mogu fokusirati na to što uče i više uživati u tome. Tokom ovih perioda, deca takođe mogu da rade sopstvenim tempom.
Akademske formalnosti
Pored matematike, jezika i nauke, Montesori škole uključuju još dve akademske oblasti: praktični život i senzorno obrazovanje.
Učenje o praktičnom životu sastoji se od vežbi koje pomažu deci da nauče veštine neophodne za svakodnevni život. Za malu decu, ovo uključuje pažljivo sipanje vode, vezivanje pertli i brisanje stola. Za stariju decu, ovo uključuje stvari poput budžetiranja i pokretanja malog biznisa.
Senzorno obrazovanje je obrazovanje čula, i najzastupljenije je u učionicama za malu decu. Marija Montesori verovala je da deca uče kroz svoja čula, i da postoje materijali posebno dizajnirani da im pomognu da usavrše svoje čulo mirisa, sluha itd…
Uloga nastavnika
Montesori vaspitač se ponekad naziva vodičem, a ne učiteljem. To odražava njegovu netradicionalnu ulogu.
Zadatak Montesori vaspitača je da posmatra decu i upoznaje ih sa akademskim materijalom u pravo vreme. Često je teško naći Montesori vaspitača u učionici. To je zato što uglavnom radi jedan na jedan sa detetom, umesto da razgovara sa celom grupom. Marija Montesori videla je ulogu vaspitača u tome da deci pruži alate za učenje, umesto da im uliva znanje i činjenice.
Sloboda u granicama
Rad u Montesori školiama usmeren je na decu i pravila za njihovo uspešno vaspitanje. Vaspitač pruža detetu lekciju o materijalu koji ranije nije koristilo, a dete tada može samostalno izabrati da radi na njemu kada to poželi.
Deca u Montesori učionici biraju gde će sedeti i na čemu će raditi, uz vođenje vaspitača. Dete neće smeti da igra po sobi i ometa svoje drugare, ili samo da crta po ceo dan, ali može da bira da li će raditi matematiku ili učiti jezik, ili će sedeti za stolom ili na podu.
Obrazovanje u celini
Montesori metod fokusira se na kompletno obrazovanje deteta, uključujući fizičko, duhovno, socijalno, mentalno i emocionalno obrazovanje. To znači da možete zateći trogodišnjaka kako pažljivo hoda po užetu dok nosi čašu vode, učeći da kontroliše svoje telo i svoje pokrete. Takođe, dete može meditirati ili raditi jogu, dok u blizini neko drugo dete vežba sabiranje i oduzimanje. Svaka od ovih komponenti smatra se podjednako važnom.
Individualni nastavni plan i program
Ako Montesori grupa ima dvadeset i pet različitih učenika, svako od njih biće na različitom akademskom nivou, koji vaspitač posmatra i prati. Umesto da daju grupne časove, Montesori vaspitači daju lekcije jedan na jedan svakom učeniku, u zavisnosti od njegovog specifičnog nivoa napretka i potreba.
To je moguće jer deca uglavnom rade samostalno, provode veći deo dana vežbajući i usavršavajući zadatke o kojima su već dobili instrukcije i lekciju.
Pripremljeno okruženje
Montesori učionice nazivaju se „pripremljenim okruženjem“. To znači da su opremljene i prilagođene svemu što bi deca trebalo da istražuju i uče samostalno. Ispunjene su niskim policama i lepim materijalima kako bi privukli decu da žele da uče i rade.
Vaspitači posmatraju decu, i odlučuju koji će rad staviti na police da bi se zadovoljila dečja interesovanja i potrebe u tom trenutku.
Montesori učionice su takođe mnogo više minimalistički uređene od tradicionalnih učionica, posebno za malu decu. Pune su prigušenih boja i prirodnog svetla za podsticanje koncentracije. Sve u učionici ima određeno mesto na polici gde bi trebalo da stoji, a rad je pažljivo organizovan kako bi pomogao deci da razviju osećaj za red.
Mirovno obrazovanje
Marija Montesori živela je u vreme svetskih ratova i globalnih prevrata. Baš iz tog razloga stavila je veliki fokus na mirovno obrazovanje. To je jedno od najvažnijih pravila za uspešno vaspitanje deteta.
Ona je verovala da budućnost sveta zavisi od učenja naše dece o važnosti mira, i ovo uverenje se i danas odražava u Montesori školama. Veliki je naglasak na zajednici, kako zajednici u učionici, tako i široj globalnoj zajednici čiji smo deo. Deca uče o svetu, a takođe uče i o načinima za smirenje i mirno rešavanje sukoba.
Zaključak
Montesori ustanove sprovode ovih deset pravila za uspešno vaspitanje u delo svakog dana. To takođe možete učiniti i kod kuće, ili možete videti kako Montesori metoda funkcioniše sama za sebe tako što ćete potražiti mesta koja ovu metodu primenjuju.