Kako socijalno okruženje utiče na razvoj samostalnosti deteta?
Koji su osnovni uslovi koji moraju biti zadovoljeni kako bi bii sigurni da se dete razvija u okvirima koji su predređeni za taj period?
Najvažniju ulogu, pored majke, ima čitava porodica. Osnove morala, pravila i normi, kao i socijalne prihvatljivosti – potiču iz porodice i uskog socijalnog okruženja koji im je dostupan u tom random periodu. Naučnici tvrde da ono što dete usvoji do svoje sedme godine – ima više uticaja na oblikovanje licnosti, čak više nego preostali deo života.
Šta se podrazumeva pod socijalizacijom?
Socijalizacija se može definisati kao proces kojim se dete prilagođava društvenoj sredini, uspostavlja sa njom harmoničan odnos, asimilira je i integriše se u nju, razvijajući pri tom ljudska svojstva.
Jednostavnije rečeno, socijalizacija je proces razvoja samostalnosti deteta kao jedinke od neposredno datog i to posredstvom asimilacije i akomodacije. Asimilacijom se smatra uključivanje u ranije nastale strukture, koje mogu ostati nepromenjene ili se delom, zbog uključivanja menjaju, ali bez prekida kontinuiteta sa prethodnim stadijumima, dok akomodaciija predstavlja promene koje se dešavaju pod uticajem spoljašnjih situacija.
Proces socijalizacije je tesno povezan sa vaspitanjem, međusobno prožimaju i ne mogu se zamisliti niti funkcionisati jedno bez drugog. Pojam socijalizacije je mnogo širi od pojma pod kojim podrazumevamo oblik društvenog ili moralnog vaspitanja ili privikavanja na društvo, ali je svakako neophodan za razvoj samostalnosti deteta.
Socijalizacija i razvoj samostalnosti deteta u predškolskom periodu
Socijalizacija predstavlja proces učenja pravila i običaja nekog društva, ali decu mladjeg uzrasta ovaj proces uči razlikovanju prihvatljivog od neprihvatljivog ponašanja. Ona uče ove razlike kroz interakcije sa odraslima koji se njima bave. Zadaci se mogu podeliti u nekoliko grupa:
Fundamentalni zadaci socijalizacije
Kultivisanje pozitivnih emocija – suština vaspitanja deteta je u kanalisanju i kultivisanju emocija u pozitivnom pravcu.
Razvoj samostalnosti deteta – samostalnost je sposobnost samostalnog obavljanja neke radnje, ali je i sposobnost samostalnog odlučivanja i poverenja u sebe. Rad sa predškolskom decom zahteva veštinu balansa između onoga što je realni razvojni nivo deteta, njegova potreba i onoga što su detetovi potencijali kao samostalne jedinke.
Razvoj unutrašnje kontrole – naš zadatak u socijalizaciji deteta predškolkskog uzrasta je da povećamo razmak između javljanja neke potrebe ili želje i momenta njenog ispunjenja. Najpre je ta kontrola uvek spoljašnja i ona omogućava detetu da odlaže zadovoljenje potrebe. Dete mora da nauči raspored življenja i aktivnosti da bi moglo da napravi izbor, da donosi odluku, da mu Montessori Materials i igračke budu dostupni, da mu prostor bude poznat. Ovakav način kontrole se vremenom interiorizuje kao vrednosni sistem i dete se razvija samostalnost.
Zadaci koji se odnose na različite aspekte formiranja ličnosti
Razvijanje pozitivne slike o sebi – to je ono što mi kažemo da jesmo, naša verovanja, predstave i razmišljanja o nama samima. Neka od tih verovanja su činjenice (npr. Ja sam žensko, ja sam đak,… ovo su znanja koja se mogu lako proveriti), a neka su mišljenja koja imamo o sebi (ja sam pričalica, ja sam duhovita,…) koja mogu ali i ne moraju biti tačna. Razvijanje pozitivne slike o sebi je bitan deo našeg identiteta, on u velikoj meri čini ono što mi jesmo. Ovaj razvoj pozitivne slike o sebi ima sledeće izvore:
- Prvo se razvija slika o svom telu na osnovu fizičkih kantakata sa odraslima;
- Drugi izvor je vlastita aktivnost deteta kroz koju ono dobija informaciju koliko je spretno, brzo, vešto;
- Treći izvor je pojam samopoštovanja– identifikacija sa slikom o sebi, ono što mi osećamo u vezi slike koju imamo o sebi. Pojam o sebi se formira na osnovu reakcija drugih ljudi.
Razvijanje altruizma (društvenosti) – podrazumeva razvijanje sposobnosti saradnje i kooperativnosti (predusretljivost, empatija, tolerantnost, plemenitost, briga za drugoga,…). U realizaciji ovog zadatka važan je postupak odraslih, ali i saradnja među decom i među vršnjacima.
Razvijanje vrednosnog sistema verovanja i ideala – i dete ima potrebu da traži smisao svog postojanja (šta je čovek, kakvi su odnosi među ljudima,…) te stoga, vaspitanje mora što više biti povezano sa sredinom, lokalnom zajednicom,itd.
Zadaci socijalizacije koji proističu iz povezanosti socijalnog i kognitivnog razvoja
Razvijanje radoznalosti i stvaralaštva – ne baziraju se samo na kognitivnim stavovima već zahtevaju i određene osobine tolerancije;
Razvoj sposobnosti moralnog rasuđivanja – kognitivna sposobnost koja se razvija učešćem u socijalnim zbivanjima i rešavanjem socijalnih problema, kao i sticanjem i izgrađivanjem socijalnih znanja.
Važnost druženja sa drugom decom za razvoj samostalnosti deteta
Detetu je nakon treće godine neophodno da ima vreme sa svojim vršnjacima, ali ne tako što će se družiti u parkiću, dok ih roditelji kontrolištu šta rade i svakog časa se uključuju da nešto ispravljaju i usmeravaju. Socijalizacija deteta je najbolja u kolektivu.
Zašto je vrtić važan za razvoj samostalnosti deteta?
Dete će vremenom naučiti da postoje pravila društva. Brzo će naučiti da ne može da se bavi samo zadovoljavanjem sopstvenih potreba, već će početi da uvažava i potrebe drugih.
Boravak u vrtiću je ključan za pravilan razvoj deteta. Predškolske ustanove imaju veoma važan značaj za intelektualan i socijalni razvoj deteta. Dete uči kroz igru i interakciju sa svojim drugarima. Tamo se stvaraju prva prijateljstva.
Pravila u vrtiću su drugačija od onih u porodici. Dete se u predškolskoj ustanovi bori za svoj položaj, uči da se osamostaljuje, stiče rutinu i razume pravila grupe. U vrtiću se uči da mora da se bori za svoj položaj, ali i tome šta je poštena igra.
Dešavaće se u predškolskom uzrastu da se dete koleba između odlaska da se igra sa vršnjacima i bude sa roditeljima. To je sasvim normalno. Tokom ranog uzrasta, deci je potrebno da budu sigurna i zaštićena. Da uživaju u osećaju pripadnosti roditeljima, ali i u igri sa drugarima. Zato je važno da se ni socijalizacija deteta nakon treće godine, ali ni pažnja i posvećenost roditelja ne uskraćuju.