Formalni period vaspitanja i obrazovanja počinje kada dete pođe u školu. Dakle, tek od šeste godine života. To je, takođe, izraženo senzitivni period deteta za učenje. Tada se, postepeno, povećava obim znanja koje bi dete trebalo da usvoji, a programi postaju sadržajniji.
Za razliku od savremenog shvatanja samokonstrukcije koja za cilj ima samorealizaciju ili samoperfekciju pojedinca, Montesori metod vođen je time da pruži uslove detetu da iskoristi svoje prirodne potencijale, služi na dobrobit čovečanstvu isto kao na i ličnoj dobrobitij, pojedinačnoj sreći tog deteta, i od njega nastalog odraslog čoveka.
Detetov psihički razvoj, prema Mariji Montesori, ne dešava se slučajno, već prema određenom šablonu. Dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti, koje mu pomažu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak.
Dakle, ceo detetov psihički život zavisi od buđenja ovih senzitivnosti u pravo vreme. Kroz kontakt sa okruženjem, dete razvija sopstvenu moć da reaguje na život oko sebe. Tako postiže bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih „osvajanja“ svog kompleksnog okruženja.
Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do šeste godine. Marija Montesori identifikovala je u tom periodu dve unutrašnje detetove pojave koje pomažu ovaj njegov razvoj. To su senzitivni periodi i mozak koji apsorbuje (upijajući um).
Senzitivni periodi deteta
Senzitivni periodi deteta su specifični vremenski intervali u životu deteta, kada ono apsorbuje jednu karakteristiku iz svog okruženja sa izuzimanjem ostalih. Ovi periodi se kod deteta manifestuju kao intenzivno interesovanje za ponavljanjem određene akcije, bez očiglednog razloga, sve dok se, zbog ovih ponavljanja, potpuno nova funkcija ne pojavi eksplozivnom snagom.
Ono što dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrašnja ljubav prema okruženju. Ova ljubav ne spada u emocije, nego je tipično intelektualna i spiritualna želja.
Ako je dete sprečeno da u određenom senzitivnom periodu sledi svoja interesovanja (tj. ispunjava svoju želju za određenom aktivnošću), ove senzitivnosti se gube i detetova zaintersovanost za određeno polje gubi se sa ometajućim efektom na njegov psihički život i zrelost.
Dakle, čim se određeni senzitivni period deteta pojavi, dečji razvoj ne sme se prepustiti slučaju, već se detetu mora pružiti asistencija.
Montesori metod razlikuje senzitivne periode u detetovom životu vezane za red (poredak stvari) u okruženju, upotrebu ruke (prstiju) i jezika (čulo ukusa), razvoj hodanja, fascinaciju sitnim objektima i detaljima, i socijalno interesovanje.
Želja za redom (poretkom stvari)
Želja za redom u okruženju javlja se u prvoj godini, čak i u prvim mesecima života, a nastavlja se i kroz drugu godinu.
Ovde bi trebalo napraviti razliku između zadovoljstva koje odraslima pruža „svaka stvar na svom mestu“ i detetove ljubavi prema okruženju, koje bi trebalo da bude precizno i tačno određeno. Jedino u takvoj sredini dete može da kategoriše svoje opažanje i izgradi unutrašnju platformu iz koje deluje u spoljašnjem svetu.
To dakle nisu „stvari na svom mestu“ koje dete zapaža u ovom senzitivnom periodu, već odnosi među stvarima, ustaljenost i rutina. Roditelji mogu primetiti ovu pojavu kroz tri modela detetovog ponašanja: dete je zadovoljno ako su stvari oko njega uređene (prema nekom logičkom odnosu objekata i okoline); dete ne pokazuje nezadovoljstvo (plakanje, durenje) čak i kada stvari nisu uređene na taj način; dete insistira da se stvari postave na određena mesta.
Drugi senzitivni period deteta
Drugi senzitivni period deteta manifestuje se kao želja da se okruženje istražuje kroz upotrebu jezika (čulo ukusa) i ruku (prstiju, čulo dodira). Kroz čulo ukusa i dodira dete saznaje kvalitet objekata koji ga okružuju. Kroz ovu senzorno – motornu aktivnost se razvijaju i neurološke strukture za govor.
Marija Montesori tvrdila je da su jezik koji služi za govor i ruka kojom se radi mnogo više povezani sa razvojem inteligencije kod čoveka nego bilo koji drugi deo čovekovog tela. Smatra se da su jezik i ruka instrument čovekove inteligencije. Ako se dete u ovom senzitivnom periodu ne izloži govoru, ono ga neće ni razviti.
U ovom periodu, dete mora biti okruženo različitim predmetima za istraživanje (mora koristiti ruke). Takođe, mora biti okruženo i pričom odraslih. Međutim, u ovom senzitivnom periodu vrlo je česta pojava da dete biva okruženo objektima iz sveta odraslh. „Ne diraj to“ je najčešći odgovor koji deca dobijaju.
Neretko, dete se i kažnjava ako te objekte dira. Zato je najbolji savet roditeljima da u ovom periodu budu što manje restriktivni u odnosu prema objektima koje dete dodiruje ili stavlja u usta (koliko to bezbednost dozvoljava), jer je dete vođeno unutrašnjim nagonom za razvojem, a ne nekim pukim slučajem.
Dakle, dete ne bira predmet slučajno, već su njegovi pokreti vođeni sopstvenom unutrašnjom željom.
Treći senzitivni period deteta
Treći senzitivni period deteta koji obuhvata hodanje jedan je od najprihvaćenijih i najuočljivijih perioda od strane odraslih. Ono što odrasli eventualno ne znaju je to da u ovom periodu dete može da prelazi veoma duga rastojanja. Dete od jedne i po do dve godine može da hoda i par kilometara bez većeg zamora. Dete tada ne hoda kao odrastao čovek, stabilno i sa određenim ciljem.
Odrasli moraju prepoznati ovu dečju potrebu za aktivnošću (hodanjem bez cilja) i istraživanjem svoje okoline, kako bi dete dobilo potrebnu slobodu kretanja.
Socijalno interesovanje
Socijalno interesovanje, tj. interesovanje za uspostavljanje kontakta sa onima koji ih okružuju, razumevanje prava drugih i uklapanje u zajednicu, pojavljuje se najpre kao imitiranje, a zatim kao želja da se aktivno stupi u kontakt sa drugim ljudima.
Dakle, senzitivni periodi deteta opisuju šemu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruženja.
Približna starost za početak senzitivnih perioda deteta
Senzitivni periodi deteta javljaju se od rođenja do šeste godine. Dok se svaki nastavlja tokom života, približna starost za početak svakog senzitivnog perioda i njegov završetak su:
Od druge do četvrte godine
Redosled – ovaj senzitivni period karakteriše želja za doslednošću i ponavljanjem. Okruženje mora biti pažljivo organizovano sa mestom za sve i sa pažljivo utvrđenim osnovnim pravilima.
Od rođenja do prve godine
Kretanje – nasumični pokreti postaju koordinisani i kontrolisani: hvatanje, dodirivanje, okretanje, balansiranje, puzanje, hodanje.
Od prve do četvrte godine
Mali predmeti – deca doživljavaju fiksaciju na male predmete i sitne detalje.
Od druge do šeste godine
Gracioznost i ljubaznost – imitacija pristojnog i obzirnog ponašanja dovodi do integrisanja ovih kvaliteta u ličnost.
Prefinjenost čula – fascinacija čulnim iskustvima (ukus, zvuk, dodir, težina, miris) dovodi do toga da deca uče da posmatraju i stvaraju svoje preferencije i afinitete.
Muzika – spontano interesovanje za raspoznavanje visine tona, ritma i melodije.
Od treće do četvrte godine
Pisanje – deca postaju fascinirana slovima i brojevima. Oni pokušavaju da ih reprodukuju olovkom ili olovkom i papirom. Kod dece, pisanje predhodi čitanju. U ovom senzitivnom periodu, deca stvaraju interesovanje za simboličke predstave glasova svakog slova i formiranje reči.
Od rođenja do šeste godine
Izražajni jezik – potreba za načinom komunikacije, napredovanje od brbljanja, preko reči, od fraza do rečenica, sa stalnim širenjem rečnika i razumevanja.
Matematika – formiranje pojmova količine i operacija (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje) iz upotrebe konkretnih nastavnih materijala.
Od četvrte do šeste godine
Prostorni odnosi – formiranje utisaka o odnosima u prostoru: izgled poznatih mesta, sposobnost deteta da se snađe u komšiluku i sve veća sposobnost za rešavanjem složenih zagonetki.